Može li Iran biti gurnut u rat sa Izraelom nakon ubistva višeg komandanta?
Ubistvo vojnog zvaničnika IRGC-a u Siriji moglo bi dovesti do velikog odgovora od strane regionalnih zastupnika Teherana
Ubistvo višeg komandanta Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) u Siriji moglo bi biti provokacija Izraela da uvuče svog egzistencijalnog neprijatelja, Iran, u širi regionalni rat, kažu politički analitičari i posmatrači na Bliskom istoku – ali to ostaje da se vidi kakav će oblik imati iranska obećana odmazda.
Brigadni general Razi Musavi, poznat kao Sajed Razi, ubijen je u ponedeljak u izraelskom napadu na glavni grad Sirije Damask. Bio je najviši komandant IRGC-a koji je ubijen od ubistva generala snaga Kuds Kasema Sulejmanija 2020. ciljanim američkim dronom u Iraku.
Dobro uspostavljeni viši komandant je delovao u Siriji i van nje najmanje 15 godina – prema nekim izveštajima oko 30 – i bio je odgovoran za „podršku frontu otpora u Siriji“, navodi se u saopštenju IRGC objavljenom nakon njegove smrti.
Odmazda će biti „bez sumnje“ izvršena protiv Izraela, koga je IRGC okrivio za ubistvo, dodaje se u saopštenju.
Riad Kahvaji, koji je na čelu Instituta za bliskoistočne i zalivske vojne analize u Dubaiju, rekao je: „Sirija je most koji Iran koristi za pružanje oružja i logističke podrške Hezbolahu u Libanu.
„Bio je visoko rangiran, uticajan i veliki gubitak za Irance“, dodao je Kahvadži. „Oni mogu da imenuju zamenu, ali godine iskustva koje je imao učiniće da se njegov gubitak oseća na neko vreme.
Iako je Iran obećao odmazdu za ubistvo komandanta, „malo je verovatno da ćemo videti da Iran direktno uzvrati“, kaže Kahvadži.
„Iranci su stvorili proksi grupe kao projekcijsku silu kako bi ona mogla da se drži podalje od bilo kakvih ratova. Ako Iranci uzvrate, to će biti preko svojih zastupnika, nikada direktno protiv Izraela ili SAD, jer ne žele da budu direktno uključeni u rat ni sa jednima od njih.
Iranski zastupnici – poznatiji kao Osovina otpora – okupili su se da vojno podrže saveznika Hamas, koji kontroliše pojas Gaze, nakon napada te grupe na Izrael 7. oktobra.
Potencijalna akcija protiv Irana
Alijansa militantnih grupa koje podržava Iran širom Bliskog istoka od tada je koreografirala brojne napade na Izrael. Libanska grupa Hezbolah je vodila prekogranični sukob sa Izraelom iz Libana i, u nekim slučajevima, iz Sirije, nastojeći da odvrati svog neprijatelja od invazije na Gazu. U Jemenu, Huti koje podržava Iran napali su brodove povezane sa Izraelom u Crvenom moru – zahtevajući prekid izraelskog rata u Gazi i isporuku hrane i medicinskih zaliha koja spašavaju živote u enklavu. U Iraku su militantne grupe pojačale napade na američka vojna postrojenja u zemlji.
Ali pritisak je malo učinio da Izrael odvrati od napada na Gazu.
U govoru pred Izraelskim komitetom za spoljne poslove i odbranu, ministar odbrane Joav Galan je nagovestio potencijalnu akciju protiv Irana.
„Mi smo u ratu sa više arena“, rekao je on. „Napadnuti smo iz sedam različitih sektora – Gaze, Libana, Sirije, Izraela, Iraka, Jemena i Irana. Već smo reagovali i delovali u šest od ovih sektora.”
„Ovde kažem na najeksplicitniji način – svako ko deluje protiv nas je potencijalna meta. Ne postoji imunitet ni za koga“, rekao je gospodin Gallant.
Hezbolah, kome su se pridružile savezničke oružane grupe, prvi je započeo svoj prekogranični sukob sa Izraelom kada je 8. oktobra ispalio rakete na okupirane farme Šeba.
Ali od tada, Izrael je postepeno, ali dosledno povećavao nivo svojih napada na Liban, uprkos Hezbolahovom pokazivanju relativne uzdržanosti jer grupa uglavnom cilja vojne baze i objekte.
Izrael nije bežao od civilnih žrtava čak ni nakon što je generalni sekretar stranke Hasan Nasralah zapretio da će uzvratiti. U Libanu je u borbama ubijeno oko 19 civila. U Izraelu, broj poginulih civila iznosi četiri.
Sa svake strane libansko-izraelske granice, više od 60.000 ljudi je raseljeno zbog sukoba.
Za Izrael, nemogućnost projektovanja mira za svoje stanovništvo duž severne granice, dok je južni region u blizini Gaze i dalje nestabilan, predstavlja svojevrsnu egzistencijalnu pretnju, kaže Mohanad Hage Ali iz Karnegi centra za Bliski istok.
Ukratko, „Izrael veruje da je rat sa Hezbolahom neophodan“, rekao je za The National.
Gospodin Kahvaji veruje da je izraelsko gađanje velikih sredstava u Siriji i Libanu – kao što je ubistvo Sajjeda Razija – pokušaj da se isprovocira Hezbolah, a podrazumevano i Iran, u veći rat.
Ako bi Hezbolah ili Iran oštro uzvratili na ubistvo brigadnog generala Razija, „to bi izazvalo veliku izraelsku odmazdu koja bi mogla opravdati veliku izraelsku operaciju“, rekao je on.
„Čak i da Hezbolah i Iran ne reaguju u velikoj meri… Izrael bi ipak uzeo veliku cifru. To je pobeda za Izraelce.”
Ako Izrael uspe da izazove reakciju Teherana ili njegovih zastupnika, to bi bilo u nadi da će uvući SAD u regionalni rat, smatra analitičar Karim Al Mufti, profesor međunarodnih odnosa na Sciences Po Paris.
Izrael “želi da uvuče svoje saveznike u rov sa njima”, rekao je on.
Ali, dodao je on, takva velika odmazda Irana, Hezbolaha ili bilo kog drugog zastupnika izgleda malo verovatna – baš kao što je odmazda donekle ublažena nakon ubistva general-majora Sulejmanija 2020.
Iako je general-major Sulejmani navodno bio druga najmoćnija figura u Iranu, odmazda IRGC-a bila je ograničena na lansiranje balističkih projektila na dve vazdušne baze u kojima su se nalazile američke trupe u Iraku.
Napad nije izazvao smrtne slučajeve u SAD; Američki vojnici su dobili unapred upozorenje o raketnom napadu od iračke vlade, koju je zauzvrat obavestio Teheran.
Odgovori Irana i Hezbolaha su odmereni i izračunati, kaže gospodin Al Mufti.
„Oni igraju dugu igru“, rekao je on, i malo je verovatno da će rizikovati da destabilizuju vojnu moć na kojoj je Iran radio na uspostavljanju u regionu.
Iranska odmazda u Iraku
Irački šiitski političar povezan sa milicijama koje podržava Iran ne isključuje da bi iranska odmazda mogla da se dogodi u Iraku.
“Bićemo iznenađeni ako Iran ne uzvrati”, rekao je za The National. “Biće pitanje vremena da se odluči gde i kada”, dodao je on.
Kada je irački premijer Mohamed Šija Al Sudani preuzeo dužnost u oktobru prošle godine, šiitske milicije u Iraku koje podržava Iran zaustavile su svoje raketne i bespilotne napade na američke trupe u Iraku.
Ali nakon napada Hamasa 7. oktobra, iračke milicije, koje su takođe prisutne u Siriji, nastavile su napade na američke trupe u obe zemlje.
Krovna grupa milicija, Islamski otpor u Iraku, preuzela je odgovornost za više od 100 napada u Iraku i Siriji.
Oni kažu da napadi treba da pokažu podršku Gazi, ali takođe zahtevaju povlačenje američkih trupa u Iraku, nazivajući ih „okupatorima“, ponavljajući iranske izjave o američkom prisustvu u Iraku.
Eskalacija između šiitskih militanata koje podržava Iran i američkih snaga dovela je vladu u tešku poziciju koja pokušava da ubedi milicije da diplomatskim kanalima postignu sporazum sa SAD o njihovom vojnom prisustvu u Iraku.
Iračka vlada je u utorak osudila američke vazdušne napade na tri lokacije u Iraku u kojima je jedan vojnik ubijen, a 18 ranjeno kao „neprihvatljivo kršenje iračkog suvereniteta“.
Do američkih udara došlo je nakon što su prethodnog dana u napadu ranjena tri američka vojnika.