Hezbolah i Izrael se približavaju ratu
„Štoperica za diplomatsko rešenje ističe“, kaže izraelski ministar dok Hezbolah pokreće najveći napad do sada
Mogućnost sveopšteg rata između Libana i Izraela nastavlja da raste u odsustvu diplomatskog rešenja, nagovestio je u sredu izraelski visoki ministar Beni Gantc, koji je doživeo neke od najintenzivnijih prekograničnih bitaka od početka graničnog sukoba od 8. oktobra.
„Situacija na severnoj granici Izraela zahteva promenu“, rekao je Gantc novinarima dok je obilazio severnu granicu Izraela sa Libanom.
Gantz je ukazao na mogućnost pojačane vojne eskalacije protiv Hezbolaha, grupe koju podržava Iran i koja je angažovala Izrael u prekograničnom sukobu od 8. oktobra u pokušaju da odvrati Izrael od njegovog napada na pojas Gaze. Hezbolah je strateški saveznik Hamasa, koji upravlja Gazom i takođe dobija podršku Irana.
„Štoperica za diplomatsko rešenje ističe“, rekao je on. „Ako svet i libanska vlada ne deluju da spreče vatru prema severnim zajednicama i da udalje Hezbolah od granice, izraelska vojska će to učiniti.
Diplomatski saveznici Izraela, uključujući SAD i Francusku, pokušali su da pregovaraju o sporazumu koji bi doveo do povlačenja Hezbolaha severno od reke Litani, navodno u zamenu za teritorijalne ustupke – predlog koji je Hezbolah odbacio.
Ali kako su zapadni zvaničnici pojačali napore između Libana i Izraela da sprovedu davno zanemarenu Rezoluciju UN 1701 – koja poziva Izrael da se povuče sa okupirane libanske teritorije i da se Hezbolah razoruža – sukob nastavlja da eskalira.
Hezbolah je u sredu uveče ispalio najveće rakete i bespilotne letelice na Izrael od početka sukoba, kao “odgovor na ponovljene zločine izraelskog neprijatelja i njegovo gađanje civilnih domova u Bint Džajlu”, saopštila je grupa.
U napadu Izraela na rezidenciju Bint Jbeil ubijen je jedan borac Hezbolaha i dva civila, brat militanata i njegova snaja.
Najmanje 150 ljudi je ubijeno u Libanu od 8. oktobra – uglavnom borci Hezbolaha, ali i neki borci u savezničkim palestinskim grupama, i najmanje 19 civila.
U Izraelu je broj poginulih devet vojnika i četiri civila. Međutim, broj bi mogao biti veći jer izraelska vojska obično ne otkriva ažurirane brojke o žrtvama koje se odnose na granični sukob.
Udari u sredu, gde je najmanje 50 raketa Kašuja ispaljeno na severna izraelska naselja Kirjat Šimona i Roš Hanikra, nisu izazvali nikakve žrtve, ali su viđeni kao upozorenje Izraelu da će smrt civila izazvati ozbiljnu odmazdu.
Lider Hezbolaha Hasan Nasralah je ranije u novembru zapretio jednačinom „civil za civila“.
Uprkos pokretanju sukoba, Hezbolah je ostao relativno uzdržan tokom poslednja dva i po meseca, udarajući uglavnom po izraelskim vojnim ciljevima i oprezan od rasplamsavanja rata punog razmera u Libanu. Iako je uglavnom ograničen na pogranične oblasti sa obe strane, Izrael je dosledno intenzivirao svoje odgovore i povremeno je zadavao dublje u južni Liban.
Hezbolah je počeo kao pobuna 1980-ih, ali je postao ukorenjen u libanonskoj vladi i parlamentu kao politička partija. Grupa koju podržava Iran takođe zasebno upravlja paravojskom za koju se obično smatra da je jača od libanske vojske.
Grupa nastoji da izbalansira svoje političke dobitke dok pokušava da pruži vojnu podršku Hamasu u Gazi.
Intenziviranje prekograničnih okršaja dolazi nakon ubistva višeg komandanta u okviru Korpusa iranske islamske revolucionarne garde (IRGC) u Siriji, koje Iran pripisuje Izraelu, obećavajući odmazdu.
Izraelski ministar spoljnih poslova Eli Koen upozorio je u sredu da Nasralah „mora da shvati da je sledeći u redu za ubistvo“ ako ne radi na primeni Rezolucije UN 1701.
Ako se diplomatski putevi pokažu beskorisnim, „država Izrael je nedvosmislena – razmatra se svaka zamisliva opcija“, rekao je on. „Naš glavni cilj je da zaštitimo naše stanovnike i omogućimo povratak onih koji žive u blizini severnih graničnih naselja.
Svakodnevni sukobi raselili su desetine hiljada Libanaca i Izraelaca iz njihovih domova duž granice: preko 72.000 u Libanu, prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, i desetine hiljada u Izraelu.
Sela sa obe strane granice su postala gradovi duhova.
Prošle nedelje, gradonačelnik Kirijat Šmone, Avičaj Stern, rekao je da neće dozvoliti da se stanovnici vrate u grad ako Hezbolah ostane u južnom Libanu.
„Ako bude potrebno, lećiću na put 90, blokiraću put i ne dozvoliti da se stanovnici vrate da budu ovce za klanje“, rekao je on izraelskoj državnoj radio stanici KAN Rešet Bet.
„Svi očekujemo i želimo da se vratimo kući, ali Radvan snage sede uz ogradu. Ova realnost se mora promeniti, ako ne, nećemo moći da se vratimo“, rekao je Stern.
Ali zamenik generalnog sekretara Hezbolaha Naim Kasem prošle nedelje je udvostručio zavet stranke da Hezbolah neće prestati sa napadima dok se rat u Gazi ne završi.
“Ako Izrael proširi svoju agresiju, mi ćemo se snažno boriti”, rekao je on. „Nikakve izraelske, američke ili međunarodne pretnje neće uticati na nas.