ŠTA JE ISLAM?
Islam nije neka nova vera, već jedna te ista Istina koju je Bog objavljivao preko svojih poslanika svakom narodu. Za jednu petinu čovečanstava, islam je i vera i celokupni način života. Muslimani slede veru mira, samilosti i praštanja, ali i veru pravde i očuvanja dostojanstva ljudskog bića.
Šta muslimani veruju?
Muslimani veruju u Jednog, Jedinog, ni sa čim uporedivog Boga; u meleke (anđele) koje je On stvorio; u poslanike kojima je slao Svoje objave da ih dostave ljudima; u Sudnji dan i pojedinačno polaganje računa za dela; da se sve zbiva s Božijom voljom i određenjem i u život posle smrti. Muslimani veruju u sve Božije poslanike od Adema (Adama), pa preko Nuha (Noe), Ibrahima (Abrahama), Ismaila (Jišmaela), Ishaka (Isaka), Jakuba (Jakova), Jusufa (Josipa), Ejjuba (Joba), Musaa (Mojsije), Haruna (Arona), Davuda (Davida), Sulejmana (Solomona), Ilijasa (Ilije), Junusa (Jone), Jahjaa (Ivana), do Isaa (Isusa), neka je mir Božji nad svima njima. Ali konačna Božija poruka čovečanstvu, potvrda večne Poruke i srž prethodnih objava data je Muhammedu, neka je Allahova milost i mir na njega., preko meleka Džibrila (Gabrijela).
Kako se postaje musliman?
Jednostavno, izgovaranjem reči: Samo je Jedan Bog i Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je Njegov poslanik. Ovom formulom vernik ili vernica izjavljuju verovanje u sve Božije poslanike i objave koje su donosili.
Šta znači reč islam?
Arapska reč islam znači predanost, a nastala je od riječi selam, što znači mir. U verskom smislu, islam znači potpunu predanost Bogu. Reč Allah je arapska reč za Boga, koju upotrebljavaju Arapi – muslimani, tako i Arapi – hrišćani, odnosno nemuslimani.
Koji su to pet stubova islama?
Oni su okosnica muslimanskog života: verovanje, molitva, briga za siromašne, samopročišćenje i hodočašće u Mekku za onoga ko je u mogućnosti.
1. Šehadet
Samo je jedan Bog koji zavređuje da bude obožavan, a Muhammed je Božiji Poslanik. Ova izjava verovanja, zove se kelimei-šehadet, jednostavna je formula koju izgovaraju svi vernici. Na arapskom jeziku, prvi deo te izjave glasi La-ilahe-illellah, a na naš jezik se obično prevodi: Samo je jedan Bog ili doslovnije: Nema drugog Božanstva osim Boga. Drugi deo kelimei-šehadeta je Muhammeden resulullah – Muhammed je Božiji poslanik. Uputa je došla preko ličnosti koja je samo čovek kao i mi .
2. Namaz
Namaz je naziv za obaveznu islamsku molitvu koja se obavlja pet puta dnevno. Njome se ostvaruje neposredna veza između čoveka i Boga. U islamu nema klera, namaz predvodi osoba koja poznaje Kur’an, a po izboru džemata ili zajednice. Ovih pet namaza se sastoje od telesnih pokreta i izgovaranja (učenja) odlomaka iz Kur’ana na arapskom jeziku, ali se dova ili osobna molitva može govoriti i na maternjem jeziku. Namazi se obavljaju (klanjaju) ujutro, u podne, poslepodne, po zalasku sunca i noću – na taj način određuju ritam čitavog dana. Iako je pohvalnije obavljanje namaza u džamiji, muslimani i muslimanke mogu klanjati skoro svuda: na poslu, u fabrici, na univerzitetu… Posetioci islamskom svetu budu iznenađeni središnjom ulogom koju namaz ima u svakodnevnom životu.
3. Zekat
Jedno od najvažnijih načela islama je da sve stvari konačno pripadaju Bogu i da je zato bogatstvo koje ljudi imaju amanet od Boga. Reč Zekat znači čišćenje i rast. Naša imovina se čisti izdvajanjem jednog dela za potrebe siromašnih muslimana i muslimanki. Kao kod podrezivanja voćki, time se uklanja višak i pospešuje novi rast imetka. Svaki musliman i muslimanka sami izračunavaju svoj Zekat. Uglavnom Zekat se sastoji od plaćanja 2,5 % vrednosti imetka u toku jedne godine. Bogobojazna osoba, takođe, može dati koliko god želi u vidu sadake i to obično u tajnosti. Mada se reč sadaka može prevesti kao dobrovoljni prilog, ona ima i šire značenje. Božiji poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: I obraćanje s veselim izrazom lica je sadaka.
4. Post
Svake godine u mesecu Ramazanu (deveti mesec muslimanskog kalendara), muslimani poste od zore do zalaska sunca, uzdržavajući se, pri tome, od hrane i pića, i seksualnih odnosa. Bolesnima, nemoćnim, putnicima, trudnicama i dojiljama dozvoljeno je da ne poste, s tim što oni kasnije, u toku godine, naposte propuštene dane. Ako telesno nisu u stanju to učiniti, onda trebaju nahraniti siromašnu osobu za svaki izostavljeni dan. Deca počinju postiti (i klanjati namaz) od (šerijatskog) puberteta, premda mnogi počinju i ranije. Iako je post vrlo koristan za zdravlje, on se prevashodno smatra sredstvom duhovnog samočišćenja. Ustezanjem od ovozemaljskih zadovoljstava, makar i nakratko, postač stiče iskrene simpatije prema onima koji gladaju, ali isto tako obogaćuje duhovni život.
5. Hadždž (Hodočašće)
Godišnje hodočašće u Mekku ili Hadždž, dužnost je samo onima koji su zdravstveno i imovinski u stanju da ga obave. Oko dva miliona ljudi iz svih krajeva sveta ide u Mekku svake godine, susrećući se sa ljudima raznih nacionalnosti. Mada je Mekka uvek puna posetilaca, godišnji Hadždž počinje u 12. mesecu islamskog kalendara (koji je lunarni,a ne solarni), tako da Hadždž i Ramazan padaju nekada u leto, a nekada u zimu.
Hodočasnici nose posebnu odeću: jednostavnu odeću koja uklanja klasne i kulturološke razlike. Obredi Hadždža, koji potiču od Ibrahima, Allahv mir neka je na njega, uključuju obilaske oko Kabe i prelazak između Saffe i Merve 7 puta, kao što je činila Hadžera tragajući za vodom. Potom hodočasnici stoje zajedno u prostranoj dolini Arefat i mole se Bogu za oprost. Ovaj obred podseća na Sudnji dan
Završetak Hadždža obeležava se blagdanom Kurban-bajramom, koji se obilježava namazom i poklonima.
Kurban-bajram i Ramazanski bajram (blagdan kojim se obeležava okončanje ramazanskog posta), glavni su blagdani u muslimanskom kalendaru.
Šta je Kaba?
Kaba je mesto obožavanja Allaha koje su sagradili Ibrahim i Ismail, po Božijoj naredbi, pre 4.000 godina. Napravljena je od kamena, na mestu za koje mnogi drže da je nekad bilo svetište, koje je podigao Adem. Bog je naredio Ibrahimu da pozove celo čovečanstvo na obilazak ovog mesta.
I danas kada hodočasnici (hadžije) tamo odlaze izgovaraju :
Odazivamo Ti se, Bože!
Ko je Muhammed?
Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rođen je u Mekki 570.g. Pošto mu je otac umro pre rođenja, a majka nekoliko godina kasnije, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je odrastao u kući svog strica iz uglednog plemena Kurejš. Dok je stasavao, toliko je postao čuven po istinoljubivosti, velikodušnosti i iskrenosti da se od njega često tražilo da presudi u sporovima. Istoričari ga opisuju kao tihog i razmišljanju sklonog čoveka. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je bio duboko religiozan i oduvek je osećao odbojnost prema dekadentnosti društva u kojem je živio. Stekao je naviku da povremeno meditira u pećini Hira, kod vrha Džebelun-Nur (Brda svetlosti), nadomak Mekke.
Kako je postao Božiji poslanik?
Kada mu je bilo 40 godina, dok je provodio vreme u osami, razmišljanju, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je primio prve reči od meleka Džibrila. Ova objava, čije će slanje trajati 23 godine, sačuvana je u knjizi koja poznata kao Kur’an. Čim je počeo recitovati reči koje je čuo od Džibrila i pozivati Istini koju mu je Bog objavio, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, i njegova grupa sledbenika postadoše izloženi žestokim progonima, koji su bili toliko surovi da im je 622. godine Bog naredio da se isele. Ovaj događaj, poznat kao Hidžra (selidba) kada su muslimani napustili Mekku i otišli u Medinu, grad nekih 460 km severno, označava početak muslimanskog kalendara. Posle nekoliko godina, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi sledbenici su se mogli vratiti u Mekku. Tom prilikom su oprostili svojim neprijateljima i konačno učvrstili islam. Pre nego što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, umro u 63. godini života, veći deo Arabije je bio muslimanski. U rasponu od jednog veka nakon njegove smrti, islam se proširio do Španije na Zapadu i Kine na Istoku.
Šta je Kur’an?
Kur’an je zbirka upravo onih reči koje je Bog obajvio Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, preko meleka Džibrila. On ih je memorisao, a potom diktirao svojim drugovima, dok su pisari beležili, proveravajući tekst nekoliko puta za njegovog života. Ni jedna reč u 114 poglavlja ili sura nije izmenjena u toku predhodnih vekova, tako da je Kur’an po svakom detalju jedinstven i nadnaravan tekst objavljen Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, pre 14 vekova.
O čemu govori Kur’an?
Kur’an, poslednja Božija reč, glavni je izvor vere i prakse muslimana. Bavi se svim temama koje se tiču ljudskih bića: Mudrost, Vera, Molitva i Zakon. Međutim, njegova osnovna tema je odnos Boga i Njegovih stvorenja. U isto vreme, Kur’an daje upute za pravedno društvo, ispravno ljudsko ponašanje i pravičan ekonomski sistem.
Postoje li drugi verski izvori?
Da, Sunnet – dela i primer Božijeg poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, drugi je autoritet za muslimane. Hadis je pouzdano prenesena vest o onome što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uradio ili odobrio. Verovanje u Sunnet je deo islamskog verovanja.
Primeri Poslanikovih izreka
«Bog nije milostiv prema onome ko nema milosti za druge»,
«Nijedan od vas neće biti pravi vernik, sve dok ne bude želeo svome bratu ono što želi samom sebi»,
«Nije vernik onaj koji se najede dok njegov sused gladuje»,
«Istinoljubiv i pouzdan trgovac biće u društvu verovesnika, Božijih prijatelja i šehida (mučenika).
«Nije snažan onaj ko drugog obori na zemlju, već onaj koji se savlada u srdžbi».
«Bog ne sudi prema vašim telima i izgledu, već gleda u vaša srca i postupke».
«Neki čovek je, idući putem osećao veliku žeđ. Kada je naišao na bunar, sišao je u njega, napio se i izašao. Tada je ugledao psa sa isplaženim jezikom kako liže blato ne bi li ugasio žeđ kao i on, pa se ponovo spusti u bunar, zahvati vode u cipelu i napoji ga. Zbog ovog dela, Bog mu je
oprostio grehe. Neko upita: «O Božiji poslaniče, zar ćemo biti nagrađeni i za ljubaznost prema životinjama, našto Poslanik odgovori:
„Postoji nagrada za ljubaznost prema svakom živom biću“.
(Iz hadiskih zbirki Buharija, Muslima, Tirmizija i Bejhakija)
Kako se širenje islama odrazilo na svet?
Jedan od razloga za brzo i mirno širenje islama nalazi se u jednostavnosti njegovog učenja – islam uči veri u samo Jednog Boga koji zavređuje da se obožava. Islam, takođe, iznova upućuje čoveka da upotrebi inteligenciju i moć zapažanja. Za nekoliko godina, procvetala je velika civilizacija i univerziteti, jer prema Poslaniku, sticanje znanja je obavezno svakom muslimanu i muslimanki. Spoj ideja Istoka i Zapada, starog i novog, doneo je veliki napredak u medicini, matematici, fizici, astronomiji, geografiji, arhitekturi, umetnosti, književnosti i istoriji. Mnogi bitni sistemi, kao što su algebra, arapski brojevi, a takođe i pojam nule (važan za razvitak matematike) preneseni su u srednjovekovnu Evropu iz islama. Izumljeni su precizni instrumenti koji su omogućili evropsko otkriće Novog sveta, uključujući astrolab, kvadrat i dobre navigacione mape.
Da li islam toleriše druge religije?
“Allah vam ne zabranjuje da činite dobro i da budete pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vere i koji vas iz zavičaja vašeg ne izgone – Allah zaista voli one koji su pravični… (Kur’an, sura: El-Mumtehane, ajet 8.)
Istorija obiluje primerima muslimanske tolerancije prema drugim verama: Kada je halifa Omer, radijallahu anhu, ušao u Jerusalim 634. godine, islam je zagarantovao slobodu veroispovesti svim verskim skupinama u gradu. Islamsko pravo, takođe, dozvoljava nemuslimanskim zajednicama osnivanje svojih sudova, koji sprovode porodično pravo u tradiciji naroda kojima pripadaju same manjine.
Šta muslimani misle o Isusu?
Muslimani Isusa zovu Isa, alejhi selam, poštuju ga i očekuju njegov Drugi dolazak. Smatraju ga jednim od najvećih Božijih poslanika poslanih čovečanstvu. Musliman nikada ne spominje njegovo ime, a da ne doda alejhi selam, tj. Neka su mir i blagoslov Božiji s njim. Kur’an potvrđuje njegovo čudesno nevino rođenje (jedna kur’anska sura nosi naslov Marija, na arapskom Merjem), a Merjema se smatra najčasnijom od svih žena. Kur’an opisuje blagovest: I kada Meleki rekoše: «O Merjema, tebe je Allah odabrao i čistom stvorio i bolju od svih žena učinio.» «….O Merjema, Allah ti javlja radosnu vest, od Njega Reč: ime će mu Mesih biti, Isa, sin Merjemin, biće viđen na ovom i na onom svetu i jedan od Allahu bliskih; on će govoriti ljudima još u kolevici, a i kao odrastao i biće čestit» – ona reče: «Gospodaru moj, kako ću imati dete kad me nijedan muškarac nije ni dodirnuo,» – «Eto tako» – reče – «Allah stvara što On hoće. Kada nešto odluči, On samo za to kaže: «Budi !-i ono bude.»
(Kur’an, sura: Alu`Imran, ajeti 42, 45-47).
Isa je čudesno rođen kroz delovanje iste sile koja je stvorila Adema (Adama) bez oca. Isaov, slučaj u Allaha je isti kao i slučaj Ademov: od zemlje ga je stvorio, a zatim rekao: «Budi!» – i ono bi.
(Kur’an, sura: Alu ‘Imran, ajet 59)
Šta islam kaže o ratu?
Kao i hrišćanstvo, islam dopušta borbu u samoodbrani, u odbrani vere i za povratak u svoje domove, ukoliko je neko proteran. Islam propisuje stroga pravila ratovanja, koja uključuju zabranu nanošenja povrede i štete civilima, zabranu uništavanja letine, izvora svih vrsta voda, drveća i stoke.
S muslimanskog gledišta, nepravda bi pobeđivala u svetu kada dobri ljudi ne bi bili spremni žrtvovati živote za opšte dobro. “I borite se na Allahovom putu protiv onih koji se bore protiv vas, ali vi ne otpočinjite borbu – Allah, doista, ne voli one koji zapodevaju kavgu.
(Kur’an, sura El-Bekare, ajet 190)
Ako oni budu skloni miru, budi i ti sklon i pouzdaj se u Allaha jer On uistinu sve čuje i sve zna.
(Kur’an, sura: El-Enfal, ajet 61)
Rat je, dakle, posljednje sredstvo i podleže strogim pravilima koja propisuje šerijat. Reč džihad doslovno znači borba. Muslimani veruju da postoje dve vrste džihada. Drugi džihad je unutarnja borba koju svaki pojedinac vodi protiv sebičnih želja, a radi postizanja unutarnjeg mira.
Izvor: rijaset.rs