Rat Izraela i Hamasa već je pokrenuo američku vojnu akciju. Da li je sledeći rat sa Hezbolahom?
Da li je širi bliskoistočni rat — koji se širi izvan granica Gaze i Izraela — neizbežan?
Pitanje je u oštrom fokusu nakon niza dramatičnih eskalacija širom regiona u poslednjih nekoliko dana: ciljana ubistva komandanta Hamasa i Hezbolaha u Libanu, moćan napad Hezbolaha na komandno mesto izraelskog vazduhoplovstva i vazdušni napadi SAD i Velike Britanije na mete Huta u Jemenu nakon što su pobunjenici koje podržava Iran napali desetine brodova u Crvenom moru.
Vašington je poslao državnog sekretara Antonija Blinkena i druge ključne diplomate u region na nekoliko važnih sastanaka sa arapskim i izraelskim liderima.
„Ovo je trenutak duboke napetosti za region“, rekao je šef Stejt departmenta novinarima u Dohi 7. januara. „Ovo je sukob koji bi lako mogao da metastazira, izazivajući još veću nesigurnost i patnju.“
Sveobuhvatni rat između Izraela i Hezbolaha – libanske šiitske militantne organizacije koju podržava Iran, koju su SAD i Velika Britanija označile kao terorističku grupu – bio bi razoran za obe strane.
Hezbolah, za koji se smatra da je jedna od najnaoružanijih nedržavnih grupa na svetu, procenjuje se da ima deset puta veću vojnu sposobnost od Hamasa.
U međuvremenu, Liban je usred ekonomske i političke krize, a njegova infrastruktura je potpuno nespremna za novi rat.
Za Čarlsa Frajliha, bivšeg izraelskog zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost, rat između Izraela i Hezbolaha je praktično neminovan.
„Velika eskalacija je moguća u bilo kom trenutku“, napisao je Frajlih u tekstu u izraelskom listu Haarec.
Ali, upozorio je, „Rat u Gazi bledi u poređenju sa onim kako bi izgledao rat sa Hezbolahom. Hezbolahove vojne sposobnosti uveliko premašuju Hamasove, a Izrael tek treba da postigne svoje vojne ciljeve čak i protiv ovog manjeg aktera, uprkos tromesečnom intenzivnom ratu… Biće to rat kakav Izrael nikada nije doživeo.
Rizik raste iz sata u sat
Rat između Izraela i libanske militantne grupe verovatno bi naneo značajnu štetu nacionalnoj infrastrukturi poput vode, struje i komunikacija, kao i kućama i vojnim ciljevima sa obe strane.
„Do sada su dve strane pazile da izbegnu da razmena vatre izmakne kontroli i eskalira u rat punog razmera“, rekao je Nimrod Novik, saradnik na Izraelskom političkom forumu.
„Međutim“, dodao je on, „sa svakim satom raste rizik da sukob eskalira, bilo zbog pogrešne procene bilo koje strane ili zbog jedne rakete koja bi izazvala značajne žrtve koje primoravaju na masovnu odmazdu“.
Lider Hezbolaha Hasan Nasralah, iako daje bombastična upozorenja u govorima, izgleda za sada nije voljan da dublje uključi svoje snage u borbu protiv Izraela – verovatno zato što je svestan razaranja koje bi to izazvalo Libanu i Hezbolahovog odgovora. Šira libanska javnost je veoma nesklona sveopštem ratu sa Izraelom.
Grupa je ranije ovog meseca napala bazu izraelske vojske dronovima, napad za koji je rekla da je odgovor na izraelska ubistva u Libanu. U govoru koji je usledio, zamenik lidera Hezbolaha Naim Kasem rekao je da grupa ne želi da vodi rat izvan Libana, „ali ako se Izrael proširi, odgovor je neizbežan u maksimalnom obimu potrebnom za odvraćanje Izraela“.
Ne želeći da rizikuju mogućnost iznenadnog napada kao što je onaj predvođen Hamasom 7. oktobra, neki u Izraelu se zalažu za izraelsko pokretanje rata sa svojim severnim susedom — a neki posmatrači sumnjaju da je ključni cilj da uvuku SAD u borbu.
„Čini se jasnim da u izraelskom ratnom kabinetu postoji značajna frakcija koja želi da proširi rat u nastojanju da razbije i degradira vojnu moć Hezbolaha, njegovog najmoćnijeg neposrednog protivnika“, rekao je Husein Ibiš, viši stalni naučnik u Institutu arapskih zalivskih država u Vašingtonu, rekao je za CNBC.
„Izraelski jastrebovi koji žele rat sa Hezbolahom prvenstveno žele da degradiraju i oštete Hezbolahov arsenal projektila i raketa i njegovu borbenu sposobnost.
„Ali“, dodao je, „takođe mislim da postoji prikrivena želja da se pokrene kaskada događaja koji bi logično doveli do konfrontacije SAD sa Iranom i dugo traženog američkog napada na iranska nuklearna postrojenja“.
CNBC se obratio Izraelskim odbrambenim snagama za komentar.
Ipak, mnogi u Izraelu su takođe potpuno svesni opasnosti rata na dva fronta — posebno kada proklamovani izraelski ciljevi uništavanja vojnih kapaciteta Hamasa u Gazi i oslobađanja preostalih talaca nisu postignuti.
„Ubacivanje u još jednu veliku avanturu u Libanu izgleda suludo čak i za dosta Izraelaca, a da ne spominjemo Bajdenovu administraciju“, rekao je Ibiš.
Američke diplomate naporno rade, a američki specijalni izaslanik Amos Hohštajn održao je više sastanaka sa libanskim i izraelskim zvaničnicima kako bi pokušao da pronađe diplomatske vanredne situacije. Od 11. januara u izraelskom granatiranju ubijeno je 25 libanskih civila i 140 boraca Hezbolaha, dok je najmanje devet vojnika ID ubijeno na severu Izraela.
„Čvrsto verujem da narod Libana ne želi da vidi eskalaciju trenutne krize do daljeg sukoba“, rekao je Hohštajn novinarima u Bejrutu 11. januara.
„Nadam se da možemo da nastavimo da radimo na ovom nastojanju da zajedno dođemo do rešenja koje će omogućiti svim ljudima u Libanu i Izraelu da žive sa zagarantovanom bezbednošću i da se okrenu boljoj budućnosti.