Otkrivanje detalja Netanjahuovog plana da raseljava Palestince iz Pojasa Gaze

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zadužio je svog glavnog savetnika Rona Dermera, koji je na poziciji ministra za strateška pitanja, da izradi planove za smanjenje broja palestinskih stanovnika u Pojasu Gaze na minimum, piše hebrejski list „Izrael danas“.

Dodaje se da se plan sastoji od dva glavna elementa. Prvi element je korišćenje pritisaka rata i humanitarne krize da se Egipat ubedi da dozvoli izbeglicama da odu u druge arapske zemlje, a drugi će otvoriti pomorske puteve, kako bi se dozvolilo izbeglicama da odu u arapske zemlje, a zatim da pobegnu masovno i u evropske i afričke zemlje.

Ron Dermer, jedan od Netanijahuovih bliskih saradnika, ranije je bio ambasador Izraela u Sjedinjenim Državama i ima bliske odnose sa mnogim članovima Kongresa.

List je istakao da se plan etničkog čišćenja Palestinaca u Gazi suočava sa nekim unutrašnjim otporom, manje ekstremističkih članova Netanjahuove vlade.

Hebrejski “Israel Today” i drugi hebrejski mediji takođe govore o planu koji je iznesen Kongresu koji bi uslovljavao pomoć arapskim zemljama u odnosu na njihovu spremnost da prihvate palestinske izbeglice.

Plan takođe predlaže prebacivanje određenog broja izbeglica u svaku zemlju, pri čemu Egipat treba da primi milion Palestinaca, pola miliona ide u Tursku, a četvrt miliona u Jemen i Irak.

U izveštajima se odbija pominjati ko je sastavio predlog, a novine su dodale: „Predlog je predstavljen ključnim ličnostima u Domu i Senatu iz obe stranke, a predstavnik Džo Vilson je izrazio svoju javnu podršku za to, dok su drugi, koji su bili upoznati sa detaljima, do sada ostali van vidokruga.”

Nova inicijativa podneta američkom Kongresu poziva da se američka pomoć arapskim zemljama uslovljava njihovom spremnošću da prime izbeglice iz Gaze.

Predlog je predstavljen ključnim ličnostima u Domu i Senatu iz obe stranke. Čak je i dugogodišnji zakonodavac, poslanik Džo Vilson, izrazio javnu podršku za to, dok su drugi koji su bili upoznati sa detaljima teksta do sada ostali prikriveni, rekavši da bi javno izlaganje u korist programa moglo da ga izbaci iz koloseka.

„Izrael pokušava da zadrži civilne žrtve u pojasu Gaze što je moguće manje, ali Hamas ne dozvoljava izbeglicama da odu, a Egipat nije voljan da otvori svoje granice“, napisali su autori plana u uvodnom paragrafu.

Oni kasnije objašnjavaju da je „jedino moralno rešenje da se osigura da Egipat otvori svoje granice i omogući izbeglicama da izbegnu tiransku kontrolu Hamasa“. Američka vlada daje Egiptu oko 1,3 milijarde dolara inostrane pomoći, a ovaj novac može biti dodeljen izbeglicama iz Gaze kojima će biti dozvoljen ulazak u Egipat.

Oni nastavljaju: „Susedne granice su bile zatvorene predugo, ali sada je jasno da Izrael mora da ohrabri međunarodnu zajednicu da bi oslobodio narod Gaze od tiranskog ugnjetavanja Hamasa i omogućio im da žive bez rata i krvoprolića.

Plan ukazuje da Egipat ne treba da snosi ceo teret, već da druge zemlje u regionu treba da podele ovaj teret. Irak i Jemen dobijaju skoro milijardu dolara američke inostrane pomoći, a Turska više od 150 miliona dolara. Autori plana naglašavaju da svaka od ovih zemalja dobija dovoljno strane pomoći i da ima dovoljno stanovništva da može da primi izbeglice koje čine manje od 1% njenog stanovništva.

Plan takođe poziva Sjedinjene Države da stranu pomoć Egiptu, Iraku, Jemenu i Turskoj uslovljavaju prihvatanjem određenog broja izbeglica.

Plan ide čak toliko daleko da predviđa broj stanovnika Gaze koji će svaka od ovih zemalja dobiti: milion u Egiptu (što predstavlja 0,9% tamošnjeg stanovništva), pola miliona u Turskoj (0,6% stanovništva u Turskoj), i 250.000 za Irak (0,6% stanovništva Iraka), i još 250.000 za Jemen (0,75% ukupnog stanovništva tamo trenutno).

Svaka od ovih zemalja dobija izdašnu finansijsku pomoć od Sjedinjenih Država, a prema planu, ova pomoć bi trebalo da se i dalje pruža samo pod uslovom da je stanovnici Gaze prihvate.

Treba napomenuti da se Bajdenova administracija protivi prinudnom raseljavanju stanovnika Gaze iz Pojasa, ali nije isključila dobrovoljnu migraciju za one koji to odluče. U tekstu plana stoji: „Ovo neće biti prvi put da druge zemlje prihvataju izbeglice. „Prema bazi podataka UNHCR-a, od ruske invazije na Ukrajinu, na primer, više od 6 miliona Ukrajinaca je pobeglo iz zemlje. Poljska je primila skoro 1,2 miliona ukrajinskih izbeglica, Nemačka skoro milion izbeglica, a Češka skoro pola miliona.

On nastavlja: ​​„Slično, od 2011. i sirijskog građanskog rata koji je u toku, 6,7 miliona Sirijaca je pobeglo iz Sirije da bi se proširilo po okolnim zemljama. 3,2 miliona sirijskih izbeglica prebačeno je u Tursku, 789.000 u Liban, 653.000 u Jordan i 150.000 u Egipat, dok su druge bliskoistočne i evropske zemlje primile stotine hiljada.

Autori dokumenta ističu da je UNRVA problematičan faktor u održavanju sukoba, za razliku od Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), koja radi na raseljavanju izbeglica širom sveta. „UNRVA se obnavlja pod mandatom UN svake tri godine i prima sredstva uglavnom od Sjedinjenih Država, Kanade, Britanije i Evropske unije, od kojih su svi jake pristalice Izraela.

Oni okrivljuju agenciju za „širenje narativa o izbeglicama” i „sprečavanje rehabilitacije palestinskih izbeglica više od 70 godina, čime se zapravo produbljuje izbeglička kriza”.

I Egipat i Jordan upozorili su da neće otvoriti svoje granice za masovni egzodus Palestinaca, nakon izbijanja događaja od 7. oktobra.

Pre dve nedelje, Bela kuća je saopštila da su predsednik Džo Bajden i njegov egipatski kolega Abdel Fatah El-Sisi tokom telefonskog poziva potvrdili da „Palestinci neće biti raseljeni u Egipat ili bilo koju drugu zemlju“.

Bela kuća je u tadašnjem saopštenju dodala da su Bajden i Sisi takođe razgovarali o neophodnosti zaštite života civila, a ne raseljavanja Palestinaca u Gazi u Egipat ili bilo koju drugu zemlju.

Al-Sisi je tokom telefonskog razgovora sa svojim kolegom Bajdenom rekao da Egipat „nije i neće dozvoliti raseljavanje Palestinaca iz pojasa Gaze na egipatsku teritoriju“.

Al-Sisi je takođe potvrdio „čvrstu poziciju Egipta da odbacuje politiku kolektivnog kažnjavanja i raseljavanja, i da Egipat nije i neće dozvoliti raseljavanje Palestinaca iz pojasa Gaze na egipatsku teritoriju“.